Trendovi učenja i popularnost različitih stranih jezika u Srbiji u privatnim učilištima se relativno često smenjuju. Engleski se prosto podrazumeva, kako kod nas, tako i na globalnom nivou i to već duže od tri decenije. Kada je Dr. Ludvig Lazar Zamenfoh osmislio esperanto u 19. veku, nije ni sanjao da će to jednog dana zapravo biti engleski.

Trenutno, i u poslednjih par godina, zapažamo izuzetnu potražnju za nemačkim jezikom, što zbog povećanih ekonomskih ulaganja ove zemlje u Srbiju, što zbog velikog broja naših ljudi koji tamo odlaze na rad (naročito iz oblasti medicine). Pre toga je to bio italijanski, iz sličnih razloga, a i zbog geografske povezanosti, sa ključnim momentom kada je kragujevačka Zastava preuzeta od strane italijanskog Fiat-a. Ne zaboravimo naravno ni period od pre 5 do 15 godina kada se dogodila ekspanzija španskog iz manje očiglednih razloga… osim ako uzmemo u obzir zlatno doba latino-američkih TV novela, kada su naše bake, tetke, majke i sestre progovorile španski kuvajući ručak i peglajući veš! No, šalu na stranu; u zvaničnom školstvu Srbije po pitanju učenja stranih jezika stvari stoje ovako:

Nastava stranih jezika u školskom sistemu Srbije počinje usvajanjem prvog zakona o školama i osnivanjem prvih javnih škola tokom četvrte dekade XIX veka. Od tog trenutka izbor jezika zavisi je od mnogo faktora, od kojih su najuticajniji političko-kulturni uticaji zemlje čiji se jezik bira i nudi u nastavi. Shodno tome, popularnost jezika u različitim istorijskom momentima je  varirala u različitim oblastima Srbije.

Međutim, moguće je odrediti opšte trendove, pa je tako dobar primer francuski, koji je početkom XX veka bio obavezan jezik u većini škola, kao i između dva svetska rata, kada mu se po zastupljenosti pridružio i nemački jezik. Društveno-politički trenutak u kojem se krajem pedesetih godina našla tadašnja SFRJ odredio je to koji će se strani jezici izučavati u osnovnim i srednjim školama u korist engleskog i ruskog, koji tada zamenjuju francuski i nemački po popularnosti.

U drugoj polovini XX veka engleski jezik počeo je drastično da se širi na račun ostala tri jezika, što se zadržalo do danas. Pod uticajem projekata koji su se zalagali za rano učenje jezika tokom osamdesetih, već u sledećoj deceniji više od 50% srpskih škola nudi dva strana jezika svojim učenicima, dok su u svim gimnazijama dva strana jezika obavezna. Engleski je najzastupljeniji, a prate ga ruski, francuski i nemački. Španski i italijanski mogu da se uče samo u filološkim gimnazijama, a inicijative da se uvedu u školski sistem su započete.

Ključna godina za nastavu stranih jezika u Srbiji je 2000, kada  je započet veliki projekat reforme nastavnog programa Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, koji su podržale i uticajne međunarodne institucije (Svetska banka, Savet Evrope, i drugi). Cilj projekta bila je modernizacija celokupnog sistema obrazovanja Srbije, dok je novi kurikulum za strane jezike kao referentnu tačku preuzeo je Zajednički referentni evropski okvir za učenje, nastavu i evaluaciju jezika, poslednji u nizu priručnika koji od 1971. godine objavljuje Savet Evrope.

Novi kurikulumi za strane jezike u osnovnom i opšteobrazovnom srednjem obrazovanju predviđaju su da se učenje jezika završi na određenom nivou kompetencije koji bi bio u skladu sa šest nivoa propisanih od strane Zajedničkog evropskog okvira Saveta Evrope. Tako, na primer, od učenika se za prvi strani jezik, koji uči od prvog razreda osnovne škole, očekuje da na kraju četvrtog razreda dostigne nivo kompetencije u jeziku odgovarajući evropskom nivou A1, a na kraju osmog razreda nivo A2. Kada je u pitanju drugi strani jezik, koji se uči od petog razreda, predviđeno je da se većim brojem časova nedeljno omogući isti nivo kompetencija na kraju osnovnog obrazovanja, odnosno nivo A2. U drugom ciklusu obrazovanja od učenika se očekuje da nastave sa učenjem stranih jezika iz osnovne škole kako bi po završetku školovanja posedovali nivo B1.

Iako ovakve odredbe Ministarstva za prosvetu i nauku ukazuju da u Srbiji postoji svest o važnosti učenja stranih jezika i da jezička politika obrazovnog sistema Srbije ide u korak sa Evropom, koja promoviše plurilingvizam, odnosno znanje najmanje dva jezika pored maternjeg u skladu sa ličnim potrebama i interesovanjima, stručnjaci ističu neke od mana:

• Prvi strani jezik kod više od 95% prvaka u Srbiji je engleski, što se može razumeti kada se uzme u obzir njegov značaj u modernom i globalizovanom svetu. Međutim, ova činjenica ne ostavlja prostor ranom razvoju nekog drugog jezika i nepravedno daje prednost engleskom u odnosu na druge strane jezike.
• Nedovoljan broj časova dodeljen nastavi drugog stranog jezika koja bi trebalo da dovede učenike do A2 nivoa, koji je u skladu sa Zajedničkim evropskim okvirom Saveta Evrope.
• Mali broj stranih jezika (osim engleskog) je u ponudama osnovnih i srednjih škola u Srbiji. Dok oko 600.000 učenika pohađa engleski, samo 90.000 je onih koji uče nemački, 80.000 francuski, 62.000 ruski, 8.000 italijanski i 6.000 španski.

Ipak, da bi željeni plurilingvizam i plurikulturalizam bili dostignuti, a lične i profesionalne potrebe učenika i nastavnika zadovoljene, potrebno je poraditi na raznovrsnosti ponuda u školama.

Izvori:

*Filipović, Jelena, Julijana Vučo & Ljiljana Đurić (2007). “Critical review of language education policies in compulsory primary and secondary education in Serbia.” Current Issues in Language Planning.

*Filipović, Jelena, Julijana Vučo & Ljiljana Đurić (2006). „Rano učenje stranih jezika u Srbiji: od pilot modela de nastave stranih jezika za sve.“ Inovacije u nastavi.

*Vučo, Julijana & Jelena Filipović (2013). Serbian roadmap toward European plurilingualism. Actualizaciones en Comunicacion Social Centro de Linguistica Aplicada: Santiago de Cuba.