Danas razmišljamo o kolokvijalizmu i žargonu, tj.slengu. Šta je jedno, a šta drugo?

Često se misli da su kolokvijalizam i sleng isto jer se ove dve forme jezika zaista preklapaju, a granica među njima zna da bude tanka. Obe su neformalne i koriste se u govornom jeziku, a nikad u zvaničnom pisanom, akademskom itd. Najčešće ih upotrebljavamo da bismo u priči opisali, dočarali određene pojave i situacije kroz ustaljene fraze, izraze, metafore i sl. Na primer, „mešati babe i žabe” je nešto što ćemo svakodnevno čuti ili sami upotrebiti. Da li je ova fraza kolokvijalizam ili sleng?

Kolokvijalizam i sleng su ipak dve zasebne, odvojene forme jezika. Prva se pre svega vezuje za geografsko područje i društvenu klasu. Pošto je vremenski dužeg trajanja ustali se i zaživi van svojih prvobitnih granica i postane deo main stream jezika.

Sleng ili žargon nastaje u manjim, specifičnim društvenim grupama, i potvrđuje pripadnost istoj nasuprot široj kulturi. Često se vezuje za generaciju (naročito tinejdžere) ili profesiju. Neke vrste slenga su npr. sportski, ulični, gejmerski (sleng korisnika video igrica). Iako je kratkog daha (obično se smenjuje sa generacijama), brzo se širi u globalnim razmerama i prevazilazi granice geografskog područja. Zato ćemo i u našem jeziku naći sleng iz stranih jezika, ali ne i kolokvijalizam. Sleng je još manje formalan od kolokvijalizma, i zna da vuče na vulgarnost. Iz tih i drugih razloga smatra se da sleng razvodnjava jezik, a kolokvijalizam ga obogaćuje…

Ovakvu formu jezika lako usvajamo i koristimo kada je u pitanju naš maternji jezik. Međutim, kada želimo da upotrebimo određene izraze ili izreke na stranom jeziku kako bi naš govor bio što prirodniji, skloni smo bukvalnom prevodu što neretko dovodi do nesporazuma i komičnog efekta. Iz tog razloga, započinjemo mini online kurs na našoj facebook i twitter stranici koji će se baviti kolokvijalnim izrazima i slengom na stranim jezicima.

Pratite nas!